Da li se čujemo?
Kada nekog pitate kako je, da li zaista želite da čujete odgovor ili ste još jedan među onima koji to pitaju radi reda? Da li među prijateljima imate ljude kojima ispričate šta vam se događa, šta vas muči, šta vas je obradovalo, šta vam se lepo desilo, a oni samo klimnu /odmahnu glavom i počnu da pričaju neku svoju priču, kao da vas nisu ni čuli o čemu ste govorili? Da li u svom bližem okruženju imate ljude koji se samo žale, kukaju, kojima je sve crno, koji govore samo o sebi i svojim problemima?
Ranije sam među svojim bližim prijateljima imala ovakve ljude. Razgovori sa tim ljudima su isprazni razgovori, troše vreme i energiju. Takvi ljudi vas neće zaista saslušati. Takvi ljudi vam neće dati savet, podršku, ponuditi pomoć, potencijalno rešenje ili se iskreno obradovati vašoj sreći. Pa čekaj, da li su mi to onda zaista i prijatelji?! Verovatno nisu. Zato sam viđanja sa takvim ljudima ograničila ili čak potpuno prekinula.
A zašto?
Razgovor je razmena energije. Vreme, koje provedemo sa nekim ljudima i energija, koju „utrošimo“ tokom tog susreta, mogu biti uludo protraćeni ili pametna investicija. Život je danas brz, zahtevan i ja sam rešila da svoje vreme, a pre svega energiju, ne rasipam na ljude koji to ne zaslužuju. Želim oko sebe osobe sa kojima su razgovori takvi da od njih uvek malo porastem, uvek se malo razvijem i nakon tih susreta odem kući puna pozitivne energije. Želim oko sebe ljude sa kojima mi je čak i tišina prijatna. E, to su pravi prijatelji!
Ako nekog i pitam kako je, iskreno želim da čujem odgovor. Kada nekog pitam šta se dešava u njegovom životu, šta je novo, iskreno želim da saslušam. Želim i spremna sam da se radujem sreći svojih prijatelja. Njihov razvoj utiče i da ja budem malo bolji čovek, družeći se sa njima. Njihova tuga pogađa i mene, želim da podele teške trenutke sa mnom, da im bude lakše. Želim da mi ispričaju svoj problem, možda sam u mogućnosti da pomognem. Želim da sa mnom podele svoje strahove, jer ću dati sve od sebe da ih ohrabrim, iako sam možda i sama na smrt preplašena. Ali isto to želim zauzvrat.
Živim ono što govorim, govorim ono što mislim. Moje misli su ono što sam ja, one su moj život.
Da li vas vaši prijatelji, porodica, kolege na poslu, supružnici, devojka/dečko čuju? A možda je još važnije pitanje, da li vi čujete njih?
